Ono s diplomom Megatrenda

Ključne reči: Pera, macola, prepisivanje, sramota

Imao sam u osnovnoj školi jednog druga, zvaćemo ga Pera, iako se Pera ne zove. Elem, Pera je za učenje bilo koje vrste bio poprilično netalentovan, ali je zato lupao najjače macole od prvog do osmog. Znate šta su macole? Ono kad prisloniš šaku na glavu osuđenog, nategneš srednjak, pa ga iz dna stomaka otarabiš posred potiljka. Pera čak ni srednjak nije koristio, nego malić. Kad te Pera opandrči, a imao sam prilike da to u nekoliko navrata osetim, poispada iz mozga i Mesopotamija, i Ind i Gang, i teški dani Rimskog carstva, i deseto pevanje “Jame”, i broj ovaca za rasplod na novozelandskim livadama. Ukratko, sve ono čemu su nas, u ta nepotrebna vremena, u tim nepotrebnim školama, tako nepotrebno i tako nepotrebne učili. Narečeni netalenat za školu, Pera je pokušavao da nadomesti raznim smicalicama koje deci, čak i onoj ne baš najbistrijoj, na pamet padaju. Tako je već na samom početku prvog, a zahvaljujući onoj čuvenoj tehnici da kod kuće grafitnom olovkom rešiš zadatke u radnom listu, onda ih obrišeš, ali tek toliko da od olovke ostane trag, pa u školi isti list po tragu opet popuniš, uspeo učitelja da ubedi da je najbolji matematičar u razredu. Učitelj, Stale Nikolić, najlepši učitelj kog sam u životu imao, budući nenaviknut na nepočinstva i sitne podvale, nekoliko nedelja u Perinom zadivljujućem matematičkom znanju nije video ništa sumnjivo. No, i tome je, ne sećam se kako, došao kraj. Posle se Pera dosetio drugog metoda, koji se može nazvati konceptualnim, čista neoavangarda na delu. Jednog dana, opet čas matematike, učitelj ide od klupe do klupe i kontroliše domaće zadatke. Stigne do Pere, a ovaj pred sobom drži svesku, uredno otvorenu na dva prazna lista.

– Pero, gde ti je domaći? – pita učitelj.

– Ne znam – veli Pera, kao zapanjeno. – Tu je bio.

Tu je, ujedno, bio i kraj svim Perinim pokušajima da u životu uspe kao intelektualac. Od prepisivanja i ostalih nestašluka ubrzo je odustao, ostao u petom kad smo svi prešli u šesti i, iskreno, sad se ne sećam ni da li je osnovnu do kraja dogurao. Čujem ponekad da danas živi svoj mali, sjeban život, oslonjen isključivo na ono što raditi zna, to jest rmbačeći neke sjebane poslove i, kao rezultat one dečačke sramote, ne pokušavajući više nikada nikome da podvali. Odraslo se, nećemo se doveka lagati.

Postoje, međutim, za razliku od Pere, stvorenja koja nikada do njegovog intelektualno-mentalnog nivoa ne dobace, te naivno veruju da se vascelog života na prepisano mogu provlačiti i biti najbolji đaci u razredu. Da zlo bude grđe, mnogima od njih to posve uspešno za rukom polazi. Evo, recimo, saznam nedavno da je jedan od čuvenih spasilaca u nedavnim poplavama, kog su čak i kamere spontano uhvatile kako iz vode izvlači neku granu od tri’est kila, da je taj, velim, spasilac, zapravo nekakav ministar. Milicije, ako se ne varam. Ili možda policije. Nisam siguran. Juče o istom tom spasiocu-ministru čitam kako je, isto ko i moj dobri Pera, bio poprilično tupav za školu, ali je, da kod kuće batine ne bi dobijao, morao da je završi, pa čak i do doktorata da dogura. I to na jednom uglednom univerzitetu, Megatrend se zove, tako novine vele, na univerzitetu, kažem, koji je dosad toliko državnika i striptizeta proizveo, da pred takvom produkcijom i Saša Popović lično kapu mora skinuti, koliko god mu sujeta to ne dozvoljavala. I još kažu novne da je pomenuti hrabri ministar nešto kao prepisivao kad je onomad taj svoj doktorat prčkao. I to mu sad, kao, brojna čeljad zamera. A niko da se zapita, u strogoj surovosti svojoj koja se za pravednost izdaje, kako je tom stvoru nesrećnom. Kako je jedno takvo detence, skromnih, preskromnih intelektualnih mogućnosti, usred gaženja po vodi do kolena, moglo da nađe vremena i pameti da se učenju posveti? Kako bi ga kuća, rodbina i vascela država danas gledali, da je, ne daj bože, ostao s nedovršenom osnovnom, ko što bi, rekli bi neki, i bio red, i ko što je i moj nesrećni Pera ostao? Uostalom, kad se malo bolje pogleda, nije to baš pravo prepisivanje, budući da je bezmalo deset odsto doktorata sročio poprilično samostalno, tako bar novine kažu. Korektnije bi i ljudskije bilo reći “prepisuckanje”. A to nije greh. Kad “ono s rukom napred, što onako ide okolo pa skuplja” može da ima titulu magistra i usput da “kraducka”, što i “ovo”, kom odnedavno i brada raste, ne bi moglo doktorskom disertacijom da se malo šepuri, makar je i isprepisuckalo? I zaista ne razumem zašto se sad oko toga tolika galama digla. Kao da je, bože me prosti, on jedini ministar kom se može desiti da pomisli da je Spinoza naziv za kakvo gljivično oboljenje?

No, nisam ni hteo o njemu pričati, nego o Peri mom, dobrom, nesrećnom. A ne znam šta bih o njemu i mogao reći. Sve što znam stane u nekoliko onih sjebanih rečenica. Sve što znam, a, bojim se, i sve što Pera uistinu živi. Verujem da ni macole danas nema kome lupati. Al’ zato ovaj drugi – lupa li, lupa. Po mozgu svega u čemu mozak izrasti može. A ima i takvih vrsta, vrsta s mozgom. To znaju oni nešto stariji, što su iždžikljali pre Megatrenda. Oni što su ih, u ta nepotrebna vremena, u tim nepotrebnim školama, tolikim nepotrebnim stvarima dobri učitelji učili.

 

 

 

Advertisements
This entry was posted in Taraba. Bookmark the permalink.

14 Responses to Ono s diplomom Megatrenda

  1. saskaj says:

    Da smo nepotrebni, to me nekako najviše pogodi… Samo tako, Dule!

  2. Vladimir Jovanovic says:

    I like this! Sto bi reko nas narod na slavenoserbskom jeziku modernoga doba. Bravo Dule, nastavi!!!

  3. oblogovan says:

    Hahah, nasmeja me ovom temom koja me inače rastuži, posebno kada vidim te ”intelektualce” kako uvežbano gledaju sa visine, mada znam da im se ni žablja perspektiva ni malo ne gadi, već prema prilici i društvu u kome se nađu.
    Pa, baš tako, tragikomedija.

  4. Ludi konj says:

    Samo napred DD, dok ti volšebno blog ne naidje na nerešivi tehnički problem pa se samoubije, na iznebuha. Zato povećaj produktivnost , dok još imaš odškrinuta vrata.
    Živ zdrav, i udri u čelenku ( Let 3-metoda) pa nek, i dok, pršti ! 😉

  5. Debely says:

    Da li si siguran da je Pera bio u pitanju? Da nije možda bio Pero?Moje iskustvo iz detinjstva mi govori da su deca čije se ime završavalo na “O” imala duplo deblje prste od vršnjaka i sam tim lupali mnogo ozbiljnije macole od ostalih…..ma kako god, majka Priroda je sve to lepo uredila…

  6. nnblogerka says:

    Reblogged this on Za moju dušu and commented:
    Neko postane Pera, a neko ministar. Ja bih birala ovo prvo. Odlično napisano!!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s