Etida

 

Ili kičma il’ guzica
Nešto se podmetnuti mora
Od glave odavno ’leba nema
To već znaju i vrapci na grani
A i da ne znaju – boli ih kurac
Oni se ne bave genetičkim inženjeringom
Ukrštanjem ideja
I preimenovanjem stvari
I sasvim im je dovoljno
Da zobaju svoje mrve
Svoje crve
Il’ šta već
I da povremeno zaskoče
Svoju vrabicu
Il’ tuđu
I za to im se jebe
Ko što im se jebe uglavnom za sve
I za mene naravno
I za to što već šestu noć zaredom
Glođem nožne prste
Jer nemam za pivo
Dok gledam filmove o američkim pesnicima
Koji po ceo dan jebu i piju viski
I kojima se
Kao i vrapcima
Jebe za sve ostalo
I za sve ostale
Za milione onih
Koji bi noćas da vrište
Sklupčani u smotuljke straha
Iza prozora koji ne dihtuju
Ali se boje da ne probude komšiluk
Pa onda razrogačenih očiju
U tišini gutaju
Sve svoje buduće užase
Sve tuđe buduće užase
Nadajući se da će jednom
Na sve to oguglati
Ali se to ne dešava
Jer oni jednostavno nisu
Američki pesnici
Koji tuguju uz viski
U pauzi između dva snošaja
Dok im se kita ne digne
I dok opet ne zaborave
Na one koji će ustati
Ujutro u šest
Da nahrane mir u svetu
Svojim prljavim rukama
I da se vrate pred mrak
Da vole svoje znojave lepotice
Na jeziku Holivuda
Koji je Gilgameša proglasio za idiota
Svakako
Ja nisam genije
Niti se time zanosim
Pametan sam tek toliko
Da znam da nisam prepametan
I ima mnogo stvari koje ne razumem
Ne razumem zašto reke uopšte teku
Ako su već toliko vodoravne
Ne razumem boje na zastavama
Ne razumem ćoškove na logičkom kvadratu
I ne umem da zamislim
Kvadratni koren iz minus jedan
Ne razumem pse koji se vraćaju kući
Ni ljude koji piju malo pivo
I ne razumem još mnogo toga
Sebe ponajmanje
A od onoga što razumem
Ne mogu ni poparu skuvati
Tek pregršt presnih pitanja
Na koja ne umem da odgovorim
I opet sve ukrug
A nisam neki namćor
Ni baš toliko blesav
Da povremeno ne poželim
Sve to što ne razumem
Da katkad recimo izađem
Na naslovnoj strani
Da vozim bicikl s kočnicama
Da imam kuću s dvorištem
I dvorište sa kerom
I kera sa sjajnom dlakom
I neko klempavo derle
Da mu pričam kako je sve sranje
Dok mu se toliko ne smučim
Da pobegne od mene
I da razume sve ono
Što ja nikada nisam
Da usput recimo sanjam
Nešto sasvim malecno
Farmu šumskih kornjača
Ili plantažu hrizantema
Ili buđenje uz šuštanje mora
Kraj kakve žene koja drži do sebe
Katkad se bavim pitanjima
I to ode predaleko
A vozovi mi pod prozorom prolaze
Pravi vozovi
Pod pravim prozorom
Kao u kakvoj jeftinoj pesmi
Ja želim da pišem pesme
Ali ne i da ih živim
I u tome je sav nesporazum
Pesme o prevarenoj deci
Što se sa iglom u ruci
Kotrljaju po železničkim stanicama
I umiru u tridesetoj
Uz šaku lepljivih suza
No sve to nema smisla
Na mojim belim zidovima
Umesto iscrtanih mapa
Stare rupe od rajsnadli
Jedu zalutale komarce
U susednoj sobi
Uspavljuje se majka
Sa proširenim venama
I istopljenom kičmom
Dok otac gleda Trenutak istine
Žaleći što nikada nije prevario ženu
Ja sam tu tek
Da mi ne bude jasno
I s tim sam se nekako pomirio
Mada me povremeno izudara
Kakav bahati vozač
Il’ borci za ljudska prava
Il’ nezavisni novinari
Il’ američki pesnici
Lovci na jelene
Uzgajivači činčila
Ćelavi PR-ovi
Koji jebu u čarapama
Ljudi koji su me zaboravili
Žene koje me nisu zapamtile
Deca koja jedu lepak umesto sladoleda
TV koji dodeljuje Nobelovu nagradu
Nekom ko nema pojma da ja postojim
Feministkinje koje ni pičku ne bi počešale
Zbog moje prve komšinice
Koju je muž upravo odvalio od batina
A koja ne govori četiri jezika
I koja posve izdresirano kroz smeh kaže
„Sigurna kuća?
Nek drže jezik za zubima!“
A onda pokušava da zaspi
Uz hrkanje svog majmuna
Dok joj pod prozorom ne zacvrkuću
Prvi bezbrižni vrapci
Koji uglavnom znaju sve
A i da ne znaju – boli ih kurac
Oni se ne bave stvarima
Od kojih boli glava

brick in the wall

Advertisements
This entry was posted in Veći od života. Bookmark the permalink.

6 Responses to Etida

  1. oblogovan says:

    Auh, mnogo je istina ovde. Mnogo. Ima i nešto Bukovskog, ali tek toliko da aktivira ovu eksploziju reči koje slikaju stvarnost oko nas.

  2. Ludi konj says:

    Što reče jedan dobar cro sustav … mi smo stranci u vlastitoj zemlji zbog ljudskog šljama …
    Al drago mi je da su aktivne linije otpora , ma koliko bile, naizgled, nejake i besmislene , dobro je nas ima . I nas što vas podržavamo, i vas što se na svoj način, kreativno borite protiv ovog zla , ulrafašizma i megagluposti, koji su okupirali i bahato paradiraju našom zemljom . Do pobede – živ zdrav DD!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s