Nasleđen ponos

“Da budem jasan: ponosan sam što sam gej i smatram da je to što sam homoseksualac jedan od najvećih darova koje sam dobio od Boga”, objavio je Tim Kuk, izvršni direktor kompanije Apple, u svojoj kolumni za Bloomberg Businessweek, a preneli brojni, između ostalih i ovdašnji, mediji. Iza ove, naizgled “revolucionarne”, izjave jednog od najmoćnijih ljudi na planeti, iza, dakle, njegovog istorijskog natuknuća da, budući i sam u istoj poziciji, posve razume muke seksualnih manjina u, kako Čikagu, tako i, recimo, Lajkovcu, te da je pride na svoju seksualnost više no ponosan, krije se tek jedna u nizu bolesti koje čoveka, nakon vekova mučne borbe za slobodu, uporno i vazda, vraćaju makar za jedan korak unazad od onog promrzlog stvora kom je nekoć pošlo za rukom da prvu vatru zapali. Dakako, a verovatno na razočarenje dušebrižnika i ostalih vladinih i nevladinih aktivista koji bi ovakav uvod rado iskoristili kako bi me, metaforički, jel’te, natakli na impotentno svrdlo svojih naštrebanih pojmova o pravdi, pravima, homofobiji i inim apstraktnim kategorijama što na račun Života parazitiraju, ne mislim ovde ni na kakvu mačojebački dijagnostifikovanu “bolest homoseksualizma”, niti na bilo koje zadiranje, nadiranje ni prodiranje u bilo čiju intimu, a još manje kanim da tu intimu, ničim ugrožen ni izazvan, proglašavam bolešću. Ne. Bolest na koju ovde mislim uistinu je bolesna. Ponos. Na tu bolest sam mislio. Ne na onaj zdrav, prkosni ponos, kada Đura odbije da oralno zadovolji skupštinskog odbornika sa kupljenom diplomom srednje škole, kako bi ga ovaj zaposlio kao čistača u Vodovodu. Ne, dakle, na ponos kao princip, onaj princip po kom ljudi umiru a govna preživljavaju, žive i razmnožavaju se. Ne. Mislio sam ovde pod tim mnogoseklim terminom na ono kopile ljudske slabosti, podmuklosti, gluposti i zatucanosti koje se vazda tuđim zaslugama kiti, prisvaja ih kao svoje i još se njima – ponosi. Pokušaću da ilustrujem. Elem: to što je mister Kuk ponosan na činjenicu da je gej otprilike je isto kao kada bi Palma bio ponosan što je glup, Pahomije što je pedofil, Milivoje što ima veliku “batinu”, ili Viktorija što joj je dečko golman. Pod ponos iste vrste, bez mnogo dvoumljenja, a po istom principu, mogu se podvesti i busanja u grudi tipa ja sam Srbin, Marokanac, pravoslavac, hinduista, rođeni Beograđanin, premijerov brat, etc, etc… Šta je ono što ove “ponose” povezuje? Svakako, ništa pametno. Tek činjenica da narečene kvalitete niko od njihovih sopstvenika ama baš ničim nije zaslužio. Recimo, da se poslužimo istim primerima, za Kukove ili Pahomijeve seksualne afinitete zaslužna je uglavnom biologija (i nešto patologije, u potonjem slučaju), za Palminu tupavost loša karma, za Milivojevu “batinu”, pretpostavljam, kuratost nekog prađeda, ili bar ona sranja što nas njima NATO onomad prskao, a za Viktorijinu fudbalsku aferu, moguće, činjenica da je dečkov tata prodao punu štalu goveda, kako bi svog ne baš bistrog jedinca preporučio pažnji Čovića, Karadžića ili kakvog drugog lovca na talente. Srbin, Marokanac il’ rođeni Beograđanin nisu se, verujem, baš pretrgli da se rode tu gde su se rodili, ko što ni boga nije birao onaj koji je još ko mutavo dete zaronjen u neki potok, obrezan ili poškropljen kakvom “svetom” vodom. A svi ponosni! Navodno, na to što jesu. Ko da su to što jesu mukotrpnim radom izvojevali. Uz hiljade i hiljade sklekova, kako bi to rekao umetnik. Ko da im nije babo u amanet ostavio veru, ko da ih nije majka u Rumuniji rodila, ko da im nije šaljiva sudbina tupavu il’ genijalnu pamet udelila. No, svi oni koji su u nabrajanju usledili posle prve rečenice ovde me ne zanimaju, od njih se pamet, pa samim tim ni dijalog sa istom, nekako, po prirodi stvari, ne može ni očekivati. Ono što me ovde zanima jeste prvorečeni mister Kuk. Čovek za kog bi se (iako je i to, priznajem, jedna vrsta predrasude) dalo pretpostaviti da je kudikamo od Palme mozgatiji. No, ipak, čovek koji pamfletistički galami kako je ponosan na to što jeste, iako to što jeste jeste po rođenju, a ne bilo kakvom svojom zaslugom. I ne vidi u tome nikakav problem. Gledam, onda, oduševljene komentare brojnih svojih “osvešćenih” prijatelja po društvenim mrežama, koji aplaudiraju ovakvoj hrabrosti i smelosti. I ni oni u tome nikakav problem ne vide. Ne vide da između ponosam sam što sam gej i ponosan sam što sam Dorćolac nema nikakve, a pogotovo ne suštinske razlike. I ne vide onu bolest koja vreba i iza izjava jednih, i iza izjava drugih, i iza izjava trećih… Bolest, možda najopakiju od svih, koja će, najzad, raščovečiti i ovo malo čoveka što ga je na zemlji ostalo. Čoveka koji zna da ponos nije tuđa, već njegova, i samo njegova zasluga. Sve ostalo je sudbina, željen ili neželjen dar. Ili pak, kao u ovom slučaju, tek puki transparent. Pišanje na onu vatru koju je neko onomad s mukom u kamenu zapalio. Svojim trudom, svojom zaslugom.

Advertisements
This entry was posted in Taraba. Bookmark the permalink.

8 Responses to Nasleđen ponos

  1. Ponovo bravo za suvislost.
    Ponosan sam sto sam se rodio u Beogradu a svima koji me pitaju odakle sam kazem da je to Kursumlijska Banja-blatnjava okolina.
    Nisam ponosan sto sam se slucajno rodio u Beogradu, vec na drugi deo price iz prethodne recenice.
    Ponosim se sto moj predak, kojeg su ubili komunisti nema grob, ni na grobu kamen, ni na kamenu natpis, u svetu gde belosvetske ozdrljekuse, spermuse, rasirinoguse, uzgajivaci cireva i postkomunistickih bubuljica slikaju pizde za televiziju koja je i moje vlasnistvo.
    Ponosan sam sto moja zena zna da kuva, deca su mi odlicni djaci, bolje su od mene i kazu da jesu.
    Ponosan sam sto mi je telo u gradu, a glava na brdu, medju divljom kupinom, hrastom, drenom, daleko od pornografije pahomija, laznih magistara i pravnih vlasnika fantomskih firmi.
    Puno te pozdravlja Djansla.

  2. Ludi konj says:

    Nema se sta pametno dodati, osim da sam ja eto ponosan ( iako to nikako nije moja zasluga, pa samim tim shodno ovim pisanijem, na koji repliciram a sa kojim se realno slazem, besmisleno me ponos obuzeo), kazem ponosan sam sto u Srbiji jos ima ljudi koji razmisljaju bistrim planinskim umom, svojom glavom, pametnih , obrazovanih , i darovitih, iako sebe opet ne smatram narocitim Srbinom, vec stanovnikom planete i postovaocem dobrih i zanimljivih ljudi, drago mi je da takvi uspevaju da se izbore za svoje parce neba i dozu vazduha , u ovom realnom shupku od zemlje, prelepe a zatrovane gomilom gluposti i besmila kojom nas truju vlasti i religije. DD, tebi kao i dosad, velika podrska, i da guras i izguras , svoje , zarad sebe i ono dobrog sto jos obitava u Srbiji.

    I jos samo nesto, digresija mala, unapred se izvinjavam , al moram ; skoro sam video da je jedan polupisac objavio svoj prvi roman, nahvalise ga, uglavnom ovi “nasi” s ove strane reke. On izgleda da je ok, normalnog ponasanja i pristojnih stavova, natera me znatizelja da procitam par recenica iz istog mu dela, i nije mi trebalo vise. Ne bih dalje o tome jer je , kazem, izgleda nas. I kad dodjem onda ovde i procitam bilo sta od ovog ovde napisanog na tvom sajtu , ne mogu da ne pomislim i da se ponadam, da ozbiljno radis da ono sto imas u glavi, i negde na svojim papirima, pretocis u nesto sto ce se uskoro naci izmedju 2 debele korice. Eto toliko.

    Pozdrav, i pod prismotrom si 😉

    • rankaranka says:

      Pozdrav Ludom konju, ako se na mene odnosi prvi deo komentara. Nisam se ja izborio, vec sam jedva zadrzao dedovinu da mi je tajkunska drzava ne otme, ali sam ponosan da dedu, koji je sam ishranio sedmoro, proizvodio med, rakiju, povrce, voce, beli mrs, placao porez. vaspitavao, cuvao i na kraju imao snage da ne bude neprijatelj drzavi, koja je, objektivno, njemu bila neprijatelj.
      Ponosan sam na Domanovica, Ludog konja i slicne, i na zemlju koja ih ima. Iako nisam zasluzan za to. Imam pravo da se ponosim ljudskim istomisljenicima, ali i pravom da se razlikujemo.
      Sto reko Bukovski, tako je to u zivotu, a mozda i nije.
      Pozdravi od Djansla

    • Hvala, drugari, živi, zdravi i dobri bili, vazda! Evo, da ne serendam previše, jedne pesmice za ekipu iz ćoška 🙂

  3. rankaranka says:

    Ovaj potonji video prilog je za mene zamena za sve one operete i starlete koje propustam. Za uzvrat, istinita anegdota.
    Dok sam predavao Kriminalistiku, a na pocetku bombardovanja, dosao je kod mene Mita Cigan iz Kovilja, pa mi kaze-pomozi profesore, Cigancici gladni, ni ja ni Ciganka ne radimo. Dobro, kazem, ajde ovako. Stavicemo te u rezervni sastav policije, da dezuras na skeli na Dunavu kod Novog Sada. Dobices obucu, odecu, obroke za sebe i pristojnu MUP ovu dnevnicu, da kupis deci i zeni klopu.
    Gledao me zacudjeno, sirom otvorenih ociju. Kaze-profo, pa ja sam mislio da si ti pametniji. Ja nemam sebi sebe dva, ja imam sebi sebe jednog.
    Od Ive Andrica nisam cuo nista mudrije.
    Puno pozdrava od Djansla.

  4. rankaranka says:

    Ne pises nista, a dogadja se svasta.
    Pitala me srednja kcerka-tata, sta mi to pijemo?
    Jer je zena sefa drzave, kaze u novinama, upoznala SEJKA.
    Ne seika.
    Tako da sejk sa bananom izgleda, verovatno, kao majmun koji drzi bananu. ili ne.
    Hteo sam da psujem, ali ne mogu pred decom. Zato mogu ovde, kod tebe. Jebem uzduz i poreko stoku nepismenu, gadure sa nepodrezanim noktima i luj viton tasnama koje im sluze da nose beli luk a pod ruku drze vampira.
    Pozdrav od Djansla

    • Pišem, druže Đansla, no se u poslednje vreme trudim da se malo više bavim sobom nego bagrom, šeJkovima i seoskim mladama koje su se udajom ugrobarile pa upredsednikovale. Njih je pun očin, i vazda će ih biti, pa i onih koji će o njima pisati, a “ja sam meni samo jedan”, što bi tvoj Mita reko, pa je red da i sebe malo zabeležim 🙂 A biće i o njima, žilavo to, svuda se umetne. Hvala ti na vetru u leđa, dakako, živ i zdrav bio! D.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s