Jesen

Dan je počeo sasvim obično, kao što uglavnom i počinje svaki dan u svakoj priči, koja ne zna kako da otpočne ni šta tačno želi da kaže, ali ipak negde zna da je nešto bezimeno žulja i iz sebe tera i da to mora i isterati, šta god se desilo, šta god se ne desilo. Elem, buđenje, kafa, cigareta, druga, treća, peta, proliv, povraćanje, tuširanje… Klasika. Kišu nisam mogao da vidim, ali sam je čuo kako kurvinski udara o plastični krov pasaža. Iz stana sam se iskrao na prstima, kerovi nisu lajali, stanodavci me nisu primetili, prva prepreka bila je savladana. “Beži, bre, u kurac!”, bilo je prvo što sam izgovorio izišavši na ulicu, iznerviran nasrtanjem nekog pijanog mamlaza koji mi je tražio deset dinara. Pred ulazom u firmu me je, kao i svakog dana, izdrndao natpis “zatvaraj vrata kapije”. Dok sam se pentrao uz stepenice, shvatio sam da je petak, što me je malo umirilo. Napravio sam sebi najveću moguću kafu i seo za sto, pokušavajući da se nateram da nešto radim. Onda sam se opet setio da je petak i pomislio da mi se jebe za posao i da imam apsolutno moralno i svako drugo pravo da jedan dan isparazitiram. Na momenat mi se javila pomisao da upravo to i radim gotovo svakog dana, ali sam je brzo od sebe oterao, ušuškan u toploj udobnosti samoopravdanja. U inboksu su me sačekala dva mejla. Jedan od izdavača, u kom kratko i bez previše lažne uljudnosti stoji “ne objavljujemo kratke priče”, a drugi od urednika iz neke šugave redakcije kome sam dan ranije poslao ljubavnu ispovest maskiran u dvadesetčetvorogodišnju turistkinju, a u kome se veli da će “pročitati pa se javiti, ukoliko priča zadovoljava uredničke kriterijume”. Nabodem ti kriterijume u guzicu. Da ih imaš, ne bi celog života udovoljavao usedelicama, plašeći se da ćeš nekad morati nešto da radiš. Meni se, iskreno, jebe za kriterijume. Već odavno sam ih se oslobodio. Nekoliko otkaza i stotinjak ljudi s kojima sam prestao da govorim pomoglo mi je da shvatim da je dupe mnogo stvarnije od nekakvog izmišljenog principa. Pobednik se od gubitnika razlikuje jedino po tome što zna da niko ne pobeđuje. Ponekad i sam poželim da budem pobednik, ali je to ipak malo zahtevnija transformacija. Za sad mi je dovoljno što bar povremeno imam utisak da nešto razumem. Šta god. Izdavaču sam odgovorio sa “hvala na odgovoru, nisam ni očekivao da ćete pročitati”, a uredniku onog govneta sa “naravno, razumem vaš stav da šansu dajete samo vrhunskim autorima dirljivih ljubavnih priča”. Onda sam radio neki kviz na fejsbuku i saznao da ću umreti za tri godine. Jebeš sve, ako je tako, pomislio sam sa olakšanjem. Onda hteo da napišem priču. Imao sam nekoliko ideja. Prva: pozajmio sam pare od nekih zelenaša, pa kasnije nisam imao da im vratim; svaki dan mi odsecaju po jedan deo tela; na kraju mi ostane samo glava i ja se zapitam “koji mi je kurac ovo trebalo?” Bezveze. Druga: čovek krenuo da se ubije skokom s mosta, ali ga usput pokupi auto i rastrgne u parčiće; poslednjim trzajima svesti on razmišlja o ovoj večnoj svojoj isfrustriranosti, koju nikada ništa neće moći da zaleči i umire sjeban do zla boga. I od ovoga sam odustao. Treća: dva lika u kafani raspravljaju o smislu života; jedan je u fazonu “život je sranje, treba umreti”, a drugi “život je pesma, treba živeti”; utom u kafani izbije neka tuča, neko od gostiju izvadi pištolj; “život je sranje” se zakloni iza “život je pesma” kome metak završi u čelu; mnogo godina potom, “život je sranje” dobija Nobelovu nagradu. Ovo neću ni da komentarišem. Shift+delete. Četvrta: veliki pesnik se budi, nepokretan i usran; traži od žene kofu u koju se ispovraća ko konj i koji minut potom umre; nakon smrti, moj izdavač ženi nudi milionsku sumu kako bi kupio pesnikovu zamrznutu povraćku, a mene ubeđuje da su mi priče sranje. Ovo je isuviše lično, odustao sam. Peta: taman smislim ideju za priču, utom me neko zove u kafanu i ja proživljavam duboke i nerazrešive konflikte; na kraju umirem neostvaren, ali ne znam kako to da napišem. Odustao. Šesta: priča u kojoj niko ne umire. Nemoguće. Sedma: poznati performer jede svoje govno na glavnom gradskom trgu; nakon performansa, egzaltirana masa mu aplaudira i skandira njegovo ime, tražeći bis; on se klanja i razbacuje okolo ostatke govneta, koje publika s oduševljenjem hvata i nanovo mu prilazi tražeći posvetu. Ovu ni sam nisam umeo da shvatim, dakle, odustao. Osma: sedim u redakciji u petak popodne; smaram se ko pas, razmišljam o tome gde bih mogao danas da jedem; u međuvremenu nešto udaram po tastaturi; na kraju skontam da je moj konobar došao u smenu i da crta ponovo radi; spakujem se, isključim računar, odem u kafanu i napijem se ko svinja. Ovo ću verovatno jednom i napisati. Uostalom, jesen je već uveliko počela, treba izvežbati prste, za hladne i besmislene dane koji dolaze.

smokin-cool-monkey-angela-hannah

Advertisements
This entry was posted in Prazan papir, Uncategorized. Bookmark the permalink.

4 Responses to Jesen

  1. Branislav says:

    Au jbt, ja sam mislio da sam JA lud 😀

  2. rankaranka says:

    Potpisujem, Mimo toga, pre toga svega, ustanes, uzmes kintu koju si prethodnog dana zaradio, ako mislis da su meso i krompir dovoljni zajebao si se, do prodavnice, aceton, regenerator i jos neke stvari koje citas sa papira, ne znas kako se zovu. Onda u postu, plati racune. Taman se vratis, sednes, kafa i cigara, zovu te telefonom. Umrla tetka. Boli me kurac, nista mi nije ostavila.
    Takvi smo postali.
    Nego kralju, ako hoces da probas-potpuno besplatno-domaci liker od divlje kupine i prepecenicu od maline, javi mi se na mail. Bez zezanja.
    Da makar malo i nekako naplatis ova pisanija.
    i ne opsluzuje taj tvoj urednik usedelicu, vec udovicu. Razlika je ogromna, pakovanje je otpakovano odavno.
    Puno pozdrava od Djanasla.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s