Dan za brijanje

Pogledam malopre na sat, a tamo 12:15. I setim se, ne znam otkud, i ne znam zašto, kako sam pre dobre (ili ne baš tako dobre) dve i po decenije upravo u to vreme kretao u školu. Sećam se da mi je trebalo manje od pola sata laganog hoda, ali sam vazda, budući da su mi časovi počinjali u jedan, govorio i verovao da hodam 45 minuta, valjda zbog onih emisija o deci iz zabačenih krajeva koja do škole tabanaju po nekoliko sati, iz solidarnosti sa njima, ili iz želje da i o meni jednom emisiju snime, ne bih sad znao reći. U svakom slučaju, velim, pogledam na sat, a tamo vreme da se u školu pođe. I tačno vidim: odoše mi kola nizbrdo, glava u osamdeset i neku, a dan u bunar. Kako god, rekoh sebi, niti mogu, niti hoću da se branim. Nego spakujem u torbu šta se već pakuje, čitanku s nekom pticom na prednjoj korici, prirodu i društvo, radni list iz matematike sa sve onom rupom na 23. strani što sam je progoreo gumicom u želji da mi broj uistinu liči na broj, nekoliko sveščica i još neke sitnice, uprtim kaiševe na leđa, pa put pod noge. Uglavnom sam išao sa drugom decom, ali me danas nešto nerviraju, pa sam odlučio da krenem sam. Uostalom, teško je matorom čoveku decu podnositi, da se ne lažemo. Stignem do pruge, pa na obe šine ostavim po jednu nevažeću kovanicu, da me u povratku sačeka, okrugla ko lepinja i oštra ko žilet. Usput zamesim loptu blata, pa je spontano frljnem na terasu onoj babi Mici što se vazda na muža dere, nekog mršuljka s brčićima, upola od nje manjeg. Kad izađem na magistralu, razmaknem s trotoara asfalt što su ga posle mene tu nalepili, pa šutiram kamenčiće, preskačem bare i brojim “fiće”. Uvek sebi zadam neki broj. Recimo, ako ih do škole izbrojim četrnaest, biće to dobar dan. Danas bih, na primer, najsrećniji bio kad bih svojim magičnim tropercem skrljao kliker onom malom mamlazu iz trećeg što ima prste ko katapult. Dva komada mi je od početka nedelje polomio, krajnje je vreme da mu ih naplatim. Avaj, trinaest “fića” izbrojim, četrnaestog ni od korova. Evo već treći put pertle odvezujem i iznova vezujem, ne bih li odložio ulazak u školsko dvorište. I taman kad pomislim da nije trebalo toliki broj sebi da zadam, čujem iza leđa poznato stenjanje. Četrnaest. Dobro je. Sad mi je čak malo žao što umesto one klikeraške osvete nisam poželeo nešto drugo. Mogao sam, recimo, negde u ćošku dvorišta da nabasam na onu kuštravu krivonogu, da joj pričam kako sam još prošle godine prerastao klikere i kako imam novu Bajaginu kasetu. Bio sam i na koncertu, kažem joj onako usput. I mogu ti reći, ništa posebno, to, videti Bajagu uživo. Čovek ko čovek. Poneću joj sutra autogram, ako želi da ga vidi. A njoj oči – ovolike! I svašta joj još napričam. I sve mogu. Da usred zaleđenog decembra bare po putu izmislim, da sebi obujem patike osam brojeva manje, s tri metra staklenac u stakliće da razbijem, čak i onu grlatu babu Micu mogu oživeti, iako nisam siguran je li do sledeće školske godine dogurala. Al’ nikako da nateram glavu da mi peva novu Bajaginu kasetu, negde sam je zaturio i niotkud da je iščeprkam. Zato, ako ovo čita, molim Momčila da što je pre moguće novu kasetu snimi, za jednog mene od pre neki dan. Da mi se ona krivonoga negde u snegovima ne zagubi. Da mi detinstvo ne poraste, makar do proleća. Proleće mi nije problem, tad i bez Bajage umem biti mali. A ja ću, obećavam, i na sledeći koncert doći. I sve ću pesme napamet znati. Bože, na kakve budalaštine dan potroših. Za koji minut će i veliki odmor, a ja se još ni obrijao nisam. Uostalom, mogu se obrijati i sutra. Danas mi se ionako u školu ne ide. A i kako ću u školu ovako bradat?

Advertisements
This entry was posted in Prazan papir. Bookmark the permalink.

6 Responses to Dan za brijanje

  1. Iv Sovica says:

    Odličan, pet! Mene danas isto mrzelo da se brijem i da idem u školu 😛

  2. rankaranka says:

    Mada mi se Bajaga nikada nije dopadao, jer je recitovao floskule na mestima gde je trebao da peva, sve drugo mi nekako mirise na pravu bastu iz detinjstva.
    I daje malo one romantike koje vise nema. Deci danas iz zepova ispadaju gedzeti, obalom reke se seta samo ako je tamo dostupan wi-fi, a konkursu poezije za mlade su ukinuti.
    Na jednom od tih konkursa, zvao se Mladi maj, odrzavan je u Zajecaru, kao klinac, dobio sam nagradu, za pesmu koja se zvala

    Ljubav

    Ljubav je pesak
    medju prstima

    Tebi, majstore ,veliko Bravo. ponovo si tamo gde treba, i kako treba. Gde su ti izdavaci, ako vec nema ulicnih tezgi sa knjigama…

  3. Ludi konj says:

    Vazda dobar, nema se sta zameriti. Pa cak i taj Bajaga koji mi je u mladosti bio sladunjavi shminker, doduse sa dokazanim darom da napravi dobru pesmu u svojoj kategoriji, danas mi izgleda kao Neil Young & Bob Dylan, u poredjenju sa onim sta je ovde mainstream u poslednjih 20tak godina. Jesam i ja popustio malo u avangardnom stavu, al je i muzika u Srba otishla k vragu kao i mnogo shta drugoga.

  4. anikawood says:

    danas je Bajagi rodjendan 🙂
    lepo pises 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s