Jesenja bajka

Gospodin Zlatić spava na velikom, belom dušeku, ograđen s nekoliko metalnih opruga što se oko njega poput odbrambenog zida uzdižu, umotan je u kaput od crne čoje i, kad bi ga neko samo pogledao, sigurno bi ga podsetio na pijanistu izgubljenog u nekom budućem svetu bez muzike, iznad glave mu svira platan kroz koji se katkad ušunja kap kiše iz loše zakrpljenog oktobarskog neba, on se malo promeškolji, uvuče se još dublje u kragnu, odakle mu viri tek kuštrava, zagasitocrna kosa što se mokra povremeno zabelasa na neonskom danu ulične svetiljke, nečiji koraci promiču toliko blizu njegovih zgrčenih kolena, da se ponekad uplaši da će ga zgaziti, onda se seti da je okružen svojim metalnim vojnicima, pa nastavi da sluša vetar i šljapkanje po barama, sve dok ponovo čvrsto ne zaspi.

jesen

I sanja veliko, mirno more, i veliko, crveno sunce na onom njegovom kraju što se upravo u beskraj prosipa, i peščanu obalu na kojoj se najpre vide dve rumene tačke, jedna se zove dečak, druga se zove devojčica, on ima tanke, dugačke prste, kojima nepogrešivo svira njen pomalo napukao smeh, ona ruke od mahovine i nevidljivu rupicu na malom nosu što se promolio ispod narandžastog šešira.

“Niko ne svira tako divno kao ti”, kaže ona ushićeno.

“Šššššššš”, odvraća on.

“Zašto?”, pita devojčica, sada već šapatom.

“Da ne probudimo gospodina Zlatića”, šapuće dečak, “vidi kako nas je divno odsanjao.” Onda već neuhvatljivim prstima odsvira jedan njen pospani uzdah, a ona mu, od svojih mekanih ruku, kao u kakvoj bajci, isplete glavu od kuštrave, zagasitocrne kose što se još mokra od mora povremeno zabelasa na crvenoj svetlosti sunca. Onda još malo ćute, pa spavaju na toplom pesku. I sanjaju gospodina Zlatića, na mekanom dušeku, u crnom kaputu, okruženog metalnim vojnicima što ga od hladne jeseni i koraka nepažljivih prolaznika čuvaju.

 

 

Advertisements
This entry was posted in Prazan papir. Bookmark the permalink.

9 Responses to Jesenja bajka

  1. Знаш шта, комшија (ово не само виртуално, већ и географски), ако већ ниси, посвети се писању!
    Теби иде од руке.
    Жив био!

  2. duledudule says:

    Auh svaka cast! Kratko i slatko, bas sam uzivao, u srce si me dirnuo 🙂

  3. rankaranka says:

    Mada imam osecaj da si prekinuo bas kada je trebalo da ozbiljno pocnes. Ili je toliko dobro, da mi je zao sto nije duze. U svakom slucaju, ako nastavis da se trudis, mozda jednog dana nesto i objavis. Puno pozdrava od Djanasla.

  4. mandrak72 says:

    Još jedna sjajna kratka priča. Naklon.
    pozdrav

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s