U podnožju

Kamo god da sam se pentrao, u ovih nekoliko životića plavih i šarenih, a nekamo sam se pentrao vazda, i evo još se pentram, po krovovima, po banderama, po šljivama, po oblacima, il’ po sebi samom, uvek mi je bio gušt da se odozgo, s tih vrhova mojih, s kojih se svet i nesvet vide ko na dlanu nekom toplom, ciganskom, dole sjurim onako dečački, slobodnim padom, munjevito, i uvek na glavu, dakako. Jedino sam s uma silazio postepeno, korak po korak, polako, maltene neprimetno, dok, najzad, evo, nisam potpuno sišao. Čvornovata je bukva taj um, i čoveku valja paziti dok silazi, inače bi se mogao ozbiljno povrediti. Ja sam oprezan, pa mi, bogu hvala, evo, nije ništa. I ne pričam ja ovo zbog sebe, nego, ako i tebi kadgod dođe da na ovaj put kreneš, čisto da znaš. A i malo mi je, priznajem, dosadno ovde u podnožju, ovako ludom, a samom. Nigde prozora, i nigde harmonike. Te bi mi bilo drago da i ti, makar na jedan dan, s pameću raskrstiš, pa mi, recimo, dođeš. Da trčimo livadama, da beremo skakavce, da pevamo, da plačemo, da ispraćamo čerge i praćkom dočekujemo nezvane goste, da sadimo decu po baštama i bašte po deci, da izmišljamo pesme o tome kako su pesme nastale od trorogih šešira i od onih varnica iz vatre što pucketaju u avgust detinjstva, da kopamo bunare iz kojih vino izvire, crno ko krv u ponoć, kad se posečeš na kapanje vode iz neke pokvarene slavine, da u neko zlo nevreme gajimo Sunce, da ga zalivamo pokvarenim gramofonima, u inat skupljačima puževa, da ležimo na nebu i gledamo u travu, a da iz ovaca što travom pasu liju kiše, ko da nikad neće prestati.

lavirintDa šljapkamo bosi po barama, da godovima u vodi brojimo bore na starački dobroćudnom čelu Zemlje, da se zatvorimo u kavez, da zabavljamo ptice, da od crnog ispod noktiju šijemo riđogrive ždrepce, da zavitlavamo vetar što ima krive noge, da plešemo na leđima slona, da slonovi praunucima svojim pričaju o tome kako su nekoć svet na leđima nosili, da spavamo vezani u čvorove mornarske, da nam u snu gusari zavide što tako namćorast čvor nikada niko od njih već vekovima vezati nije umeo, da se na laticama od snega sankamo niz padine zavejane cvetom topole, a ja pomalo kijam, onako usput, jer se pravim da sam alergičan na latice snega, da sviramo u šuplja stabla, sve dok nam muzika ne prohoda i ne prolaje neku reč koju niko pre nje izgovorio nije. Da ostarimo i da se, tako matori, pentramo po krovovima, po banderama, po šljivama, po oblacima, ili po sebi samima. I da odozgo, sa tih vrhova naših, na glavu padamo. Eto, kažem, ja sam tu, a ti dođi. Makar na jedan dan. A onda opet možeš mozgom kroz život, razumeću. Nisam ni ja baš toliko na mozak razdražljiv, al’ mi, kad ga nema, nekako lepše smrti umiru i životi me lepše golicaju. I sve mi nekako plavlje, i uplakanije, i srećnije bude. Samo mi dođe mrsko kad, ko sad, ovako sam poludim, a nigde prozora, i nigde harmonike. Pa sam zato, eto, mislio da i tebi put pokažem. A ti vidi, pa dođi. Ako ne danas, bože moj, sačekaću. Ionako ne znam šta bih pametnije radio. Znaš, kad čovek s uma siđe, onda mu se, iskreno, ništa pametno ni ne radi. Idem sad. A ti, velim, dođi.

Advertisements
This entry was posted in Prazan papir. Bookmark the permalink.

9 Responses to U podnožju

  1. Wojciech says:

    Super! 🙂

  2. aleksandranm says:

    da.da/ sa uma sišav…

  3. duledudule says:

    stižem! Slon mi je omiljena životinja, ako nemaš ništa protiv, prvo ću na njemu da zaplešem, pa onda kako god već… 😀 Ej šalu na stranu, izvanredan tekst, pročitao i sada sam pun elana, uradio si mi na percepciju 🙂

  4. tanjat says:

    Retko dobar tekst. Mnogo mi se svideo post, zaista. I doći ću da ga pročitam ponovo. 🙂

  5. rankaranka says:

    Ne dolazi, uzalud zoves, ali zovi i dalje, kao u onoj troslojnoj I.Andrica o ispravljanju krive Drine. Da li i kada si poslednji put citao Uzalud je budim, jer je posle dolaska drukcija i nova a ti cekas istu i staru… Ili mozda ne, i ti si se promenio. Pozdravlja te, pun straha, zebnje, drhtanja, nesigurnosti i slabosti
    tvoj drug

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s