Kišobran

Jedan čovek stoji na kiši, pod otvorenim kišobranom, sluša kako kapi sviraju po platnenom krovu i nehajno vrti dršku u smeru kazaljke na satu. Oseća kako ruci, da bi dršku zavrtela, postepeno treba sve više napora, ali za to ne mari. Kada napor dostigne vrhunac, a drška, uprkos tome, uporno odbija da se dalje vrti, čovek promoli glavu na kišu i shvati da je kišobran u nebo ušrafio. “Bože”, pomisli čovek, “šta sad da radim s tolikim nebom na glavi?” I krene da odvrće kišobran.

kišobran2

Advertisements
This entry was posted in Prazan papir. Bookmark the permalink.

2 Responses to Kišobran

  1. …Штета.
    Доказ више да је лепоту теже поднети од свих њених супротности.
    Поздрав.Живео!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s