Da sam ja neki gazda (Sanjarija)

Da sam ja neki gazda, napravio bih svet u kom se komotno doveka od lepe reči može živeti. Uđeš u pekaru, i za nasmejano “dobar dan” vruć ti burek u tanjir uskoči. Za “do viđenja” ne dobiješ ništa, “do viđenja” uvek nekog samog ostavi, a niko ne voli da bude sam, makar mu samoća i besplatna bila. Kažeš nekome da ga voliš, cipele ti nove na nogama procvetaju, sve i da nije jesen, kad cipele obično cvetaju. Dođeš kod berberina, pa mu kažeš da mu je žena baš-onako-baš, onako-baš-uh, a on te ošiša besplatno, iako bi te rađe izudarao, ali ne može, jerbo si mu unapred, rečju lepom, platio. A red je red, pogotovo u svetu u kom se od lepe reči živi. Onda, jednog dana, shvatiš da si se baš divno u tom svetu naživeo, izađeš veseo iz kuće, i sve ih u vraga oteraš, i pekarku, i ženu, i berberina. Pa umreš ko čovek, gladan, sam i dlakav. A oni se ne ljute na tebe, bar ne dugo, jer je prilično glupo ljutiti se na ljude kad umru, ako su već umrli, jer im je, eto, tako došlo. Velim, ne ljute se na tebe, ni pekarka, ni žena, ni berberin. I još pride, onako usput, kadgod koju toplu o tebi prozbore. Neko bi da te opet hrani, neko bi da ga opet voliš, neko bi da te opet šiša. I nedostaješ im, tako, nekako baš lepo. I kad to, to da im nedostaješ, naglas izgovore, svakome od njih u stomaku ponešto izraste, lasta, kliker, Morava. I oni, tako bogati, ostanu za tobom da žive. A ti se odnekud smeješ. I namiguješ, recimo, nekim olabavljenim telefonskim žicama, što preko kakve raskopane ulice vise i svađaju se s vetrom da ih jače jednu ka drugoj zaljulja. I baš ti je lepo, dok ih tako zaljubljene i budalaste gledaš, te žice telefonske. I tu pekarku, i tu ženu, i tog berberina bogatog, prebogatog. I baš ti je lepo što si im, eto, svima opet tu. I uopšte mi nije jasno, niti će mi ikada biti, zašto meni, pobogu, nisu dali svet da napravim. Jedan divan i prebogat svet, u kom se od lepe reči živi.

srećan dečak1

Advertisements
This entry was posted in Prazan papir. Bookmark the permalink.

4 Responses to Da sam ja neki gazda (Sanjarija)

  1. duledudule says:

    …i ne nedostaje ti vruć burek dok se žice zaljubljeno klate… 😉 svaka rečenica ima fantastičan odjek i nema praznog hoda! Uživao! 🙂

  2. rankaranka says:

    Da. Upoznao sam i ja par njih, ne mogu ih nazvati ljudima, koji od lepe reci zive. Svima nam pricaju lepe price, smeju se u lice, sisaju nas potpuno besplatno. Romantika je u tome da nas potpuno boli, pa se potpuno smejemo.
    Odoh sad na planinu, bice kupina ove godine, tamo nema interneta, pa mi zao sto necu moci da te pratim. Ali, snaps je domaci (nije sveps, snaps), hleb mirise na ruke moje babe (koju su drugi vec zaboravili), nema bureka (ima pite sa zeljem), saljem ti na tvoj mail broj telefona, ako pozelis da se odmoris (skroz dzabe) i da probas mladi krompir sa kajmakom ispod saca (veruj mi, nista ne valja) napravice ova moja sto vice NECU i radi to sto nece.
    Da, i nema bazena. Ima reka Banjska, ona iz pesme o Banovic Strahinji, kad se kupas pa ozednis, samo otvoris usta…bezveze.
    I ljudi ti ne gledaju u ruke, sta si doneo, vec u oci, pa se smeju jer im drago sto te vide (za slucaj da sebe omrznes, oni nece).
    Kad se skupi neregistrovano voce, i ispece neregistrovana rakija, opet ti se javljam, za slucaj da budes hteo da probas (recept star sto godina, rakija od mesanih sljiva, kupina i malina, nista ne valja).
    Bitno je da kazan i tabarku, pre pecenja, operes izvorskom vodom.
    Sve najbolje ti zeli Djansla

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s