Šta ja znam

Kažeš:
„Crne ti pesme,
crnje od crne noći
o čijim crnim konopcima
vise crni gavranovi obešeni,
dok iz njih crna krv
po crnoj zemlji kaplje.“

Kažeš:
„Hladno je u kući tvojoj,
ne zaključavaj me ovde,
pusti me suncem da trčim
i s travom da se smejem.“

Kažeš:
„Golo je tvoje,
golo ti telo,
duša ti gola,
golo ti nebo i kamenje.“

Kažeš:
„Sâmo je tvoje,
sâme ti ruke
preko sâmih grudi prekrštene,
da samo samoću sâmu pletu.“

Kažeš:
„Previše je smrti
u utrobi toj mrtvoj,
što mrtve crve svoje
mrtvim umiranjem hrani.“

A ja te slušam i ćutim:
da ti od tišine svoje
pesmu ispevam,
da ti od gavranova svojih
šarene kike ispletem,
da te ugrejem
u svojim hladnim zidovima,
da te u golotinju svoju umotam,
samoćom da te nahranim,
da ti od očiju svojih
sašijem plišanog sina,
da ti od umiranja svojih
bezbroj života dam.

I kažeš:
„Šta ti znaš?“

Ja ćutim:
„Eto, to znam.“

nebo

Advertisements
This entry was posted in Veći od života. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s