Oluja pod plišanim nebom

Na današnji dan,
jednog istog ovakvog leta,
jednom je dečaku
ubijen plišani meda,
što mu ga pokojni deda
za rođendan poklonio.

Ja nisam bio tamo,
al’ bih se mogao zakleti
da i danas jasno čujem
kako jedno malo,
krpeno srce
sve sporije kuca
i kako dva plastična oka
cvrče na avgustovskom suncu.

I mogao bih se zakleti
da nigde nijednog oblaka
nije bilo.

A besnela je oluja.

Možda sam video vatru,
možda sam video ljude,
i isukane noževe,
i čizme, prašnjave, crne.

Možda sam video sve to,
a ne sećam se ničega.

Sećam se samo sunca,
i jednog plišanog klupka
sa rastopljenim zenicama.

I sećam se,
iako nisam bio tamo,
da nigde vetra,
ni oblaka,
ni kiše nije bilo.

A besnela je oluja.

I avgustovsko je nebo
salvu gromova ispalilo
u jedno zbunjeno i samo
krpeno srce medveđe.

(5. avgust, 2014)

meda

Advertisements
This entry was posted in Veći od života. Bookmark the permalink.

3 Responses to Oluja pod plišanim nebom

  1. aleksandranm says:

    a.da, zaboravila sam da ti kažem pesmu jednu ja, kako sam gledala oluju izbliza,izdaleka

  2. deedeeopet says:

    Da, da izuzetno! Postoji izuzetan rad našeg sugrađana Andreja Tišme koji se zove “GUBLjENjE NEVINOSTI”. Iako je likovni umetnik sličnost tematike je izuzetna. Ako su taj rad pronašli na netu neki američki maturanti i svi na čelu sa profankom pokazali ineresovanje divjenje a kasnije i svako sopstveno tumačenje u vidu opežnog rada, mislim da ako si zainteresovan ne bi imao problem da ga nađeš i pogledaš.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s