14:07

Bože

stvoritelju

veliki graditelju

ti čedo očajnih glava

slatkorečivi diplomato

koji veknom suvog hleba

umeš podmititi uboge

da slavu tvoju

vekovima pronose

i nepismene

da ime tvoje

pišu velikim slovom

ja nemam velikih pitanja

ni snova koji ne mogu stati

pod jedno sasvim obično nebo

ne očekujem od tebe

da budeš zlatna ribica

koja kurvinski moljaka za život

nudeći mi u zamenu zemaljsko trojstvo

nesažvakanih želja

naleti

bože

kadgod

u mojih osamnaest kvadrata

tek tako da laprdamo

o ceni suvih šljiva

o nekoj reci iz detinjstva

o jednoj praznoj kući

u kojoj plaču dva pogrbljena stvora

o mojim odbeglim bajkama

što svoje dane preživaju

među staklenim zidovima

interplanetarnih kompanija

ili pod kamenim šakama

pijanih muževa

o jesenjim zalascima sunca

o praporcima u sibirskom snegu

avgustovskim talasima u nekom nepostojećem moru

o tome kako je bezveze

biti alergičan na cvet topole

u proleće

kad trava iz betona raste

dođi da šikamo rakiju

i povraćamo krv

da zajedno plačemo

zato što smo nemoćni

da išta promenimo

ti zato što ne postojiš

ja zato što si me ovakvog napravio

hajde da budemo dobri

recimo

ja da ne budem pesnik

ti da ne ubijaš decu

jer si pare za transplataciju njihovih bubrega

spiskao u pozlatu na vratima

i u popovske limuzine

možeš li

bože

da urediš

da se jednom probudim živ

kad već svake noći

mrtav moram u krevet legati

da se probudim

i da kroz prozor vidim dan

umesto susednog zida

da kažem divnog li dana

da kažem dobro je živeti

da dok prelazim most

razmišljam o svetovima koji spavaju

u mehurima od pene

umesto o mrakovima

koji me pod vodom sebi zovu

možeš li bože da urediš

da se probudim kao starac

s rukama koje ne drhte

i sa sedim brkovima požutelim od duvana

da se poput krpene lopte

kotrljam s decom i kerovima

sve dok se tako srećan

ne sjurim niz travnatu padinu

i umrem nasmejan gledajući u oblak

ili bar da mi daš snage

da najzad tu omču

natakarim na vrat

gde mi je bože

onaj osmeh

s kojim me majka od kuće ispratila

s praćkom od mlade vrbe

da u olistaloj šumi

živ život ulovim

što si mi bože

ovaj rekvijem na usta zalepio

i kakva ti je to fora

da se sve nešto mora

i da se živi kad se živi

i da se umre kad se umre

i da se pije kad padne mrak

ko te slobodi učio bože

slobodi marketinški ispresovanoj

u osam radnih sati

365 dana godišnje

slobodi nagoreloj na dnu pepeljare

onesvešćenoj u praznoj flaši od rakije

slobodi što me zakatančila

u ovih osamnaest kvadrata

ludog pjanog pobesnelog

u ovo nedeljno popodne u 14:07

ko te je bože ubedio

da umeš svet da stvaraš

meni nikada ni na pamet palo ne bi

da

recimo

gradim hidrocentralu

niti umem niti želim

da pregrađujem reke

da vodu betonom hranim

tako nikada do mora nećemo stići

sve što umem već sam uradio

i to ponavljam iz dana u dan

još uvek pišem jednu te istu pesmu

pesmu u kojoj moje bajke

zelenom livadom trče

s gomilom dece i kerova

a ja

sed starac

sedim na grani trešnje

i pljuckam lepljive koštice

da njima zabavljam mrave

rekoh ti već

bože

ja nemam velikih pitanja

ni snova koji koji ne mogu stati

pod jedno sasvim obično nebo

vrati mi bar onaj osmeh

što mi ga otac uz petodinarku

onomad zapljunuo u đačku knjižicu

daj mi noge koje ne otiču

i koje umeju da trče

ili bar ruke

koje imaju snage

da omču oko vrata svežu

i daj mi još jedno proleće

koje ne iritira oči i nozdrve

jer glupo je

bože

priznaj

da ja

koji sam proleće izmislio

na proleće budem alergičan

imagination

Advertisements
This entry was posted in Veći od života. Bookmark the permalink.

6 Responses to 14:07

  1. Wojciech says:

    Uh… Veoma jaka pesma. Odlična.

  2. Branislav says:

    Reblogged this on Branislav Bojčić and commented:
    Pročitajte i ostanite živi.

  3. Samo Gorica says:

    Vrati mu, o Bože
    I zahvali mu se što postoji…

  4. Samo Gorica says:

    Vrati mu, O, Bože,
    I zahvali mu se što postoji,
    sa gomilom duše i živih snova
    u ovoj našoj, ničijoj zemlji…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s