Kao

1.

Kao

Sedim ja

U poluosvetljenom kupeu

A napolju mrak

I kao

Primaknem čelo prozoru

I gledam

Kako mi glavom

Svetovi prolaze

Zvezde

Bandere

I drveće

I svetleće reklame

I kao

Smišljam pesmu

O svetovima u glavi

O zvezdama

Banderama

I svetlećim reklamama

Onda se

Kao

Setim

Da mi drveća nema

I pre no iko primeti

Ja pesmu krišom prepravim

I kao

Zatvorim oči

I slušam pod nogama točkove

I kao jašem konja

I kao ne znam gde sam

Onda otvorim oči

A konju nigde ni traga

Samo u sunčanom kupeu

Puna livada mora

I kao spustim prozor

I svud okolo narandže

I kao strašno se čudim

Otkud na moru narandže

I onda kao znam

Da sve to samo sanjam

Jer znam da budan znam

Da su narandže na moru

A kao ne znam da ne znam

Da sam i san odsanjao

Kao

Sanjam da sanjam

Vozove

More

I narandže

I kao

Sedim ja

U poluosvetljenom kupeu

A napolju

Mrak

2.

Kao

Rodim se opet

Skroz se drugačiji rodim

Kao

Umem da stojim

I kao

Umem da brojim

Onda u nekom ćošku

Nekog ovakvog sretnem

I kao

Bude mi žao

Što i ja nisam takav

3.

Kao

Sedim ja

Pred tvojom školom

I čekam da ti se završi čas

I kao

Već smo dovoljno veliki

Da i kafu

Možemo piti

4.

Stavim te u džep

Pa naslonim bradu na nadlanice

A laktove na sto

Onda mumlam «mmmmmm»

I pravim se

Da mi telefon vibrira

Kao

Ti me zoveš

Da se vratim kući

5.

Svakog popodneva

U vreme ručka

Stavim kišobran u torbu

I idem da te tražim

Da

Kao

Ručamo zajedno

Usput ne gledam nebo

Da se od ljubomore raskiši

I kao pljušti

A ja te pod kišobran sakrijem

Baš je dobro što imaš kišobran

Kažeš

Baš je dobro što je nebo takvo derle

Ćutim ja

I još malo se pogrbim

Da mi iz kišobrana ne ispadneš

Onda skroz na ručak zaboravimo

I ceo dan gladni na kišobranu plovimo

Kroz zamagljenu pučinu neba

6.

Kao
Dvoje živahnih staraca
Hodaju kraj reke
Glasno se smeju
I nekud strašno žure
I svi im se kao čude
“Gde li žure ovi starci,
I zašto li se tako smeju”
A oni kao zamaknu
U obližnju šumu
Kraj nekog drveta od trista leta
Pa od jedne njegove grane
Naprave praćku
Onda zalegnu pod krošnju
Pa gledaju u ptice
Lože vatru
I piju vino
I praćkom žabice u vodu bacaju
I ćute
I slušaju u sebi dva deteta
Kako isto to rade
I kao
Mi smo ta deca
I kao
Mi smo ti starci
“Divne li starosti”, kažeš
“Divne li dece”, kažem ja
Pa se opet naglas smejemo
Da nam se vatra ne ugasi

7.

Napravim te od ćebeta

Pa te pod plahtu ušunjam

I pokrijem ti glavu

Da ti sunce zenice ne golica

Onda zapalim cigaretu

Gledam te kako spavaš

I pišem pesmu o tebi

Plešem po tastaturi

Na vrhovima prstiju

San da ti šaren ne uplašim

Da ti se ptice pučinom ne razlete

A ti spavaš i sanjaš:

Kao

Sedim ja

I pišem pesmu o tebi

I kao

Krišom me gledaš

Krajičkom sanjivog oka

8.

Kao

sanjam ja

da ti ružan san

u snu prepričavam

a ti se smeješ i kažeš

samo si sanjao

i to mi isto kažeš

kad se probudim

happy rainy day

Advertisements
This entry was posted in Veći od života. Bookmark the permalink.

8 Responses to Kao

  1. nena3110 says:

    Sjajno.
    Nekako me podsti na poeme Mike Antića.

  2. duledudule says:

    “Baš je dobro što je nebo takvo derle”, jer u suprotnom ne bi valalo. E sad bih ti napisao ali ne znam kako da sročim kakav je utisak ostavila na mene, ali onaj deo pod krošnjom 300godišnjeg drveta, praćka i posmatranje dece u nama i onaj “skok” od “klupe” do “kafe”, uhuhu, razveselio si me ali ne euforično, nego taman 😉 Živ bio!

  3. furunica says:

    Divna poezija. Odavno bolju ne sretoh.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s