Osveštavanje mozga, ili kako je novosadski „Vodovod“ izlečio Bugare

Na opštu radost vaskolikog verujućeg i neverujućeg življa, u Novom Sadu, nesuđenoj prestonici nesuđene Vojvodine, nedavno je, u dobro uvežbanoj i besprekorno realizovanoj akciji od strane zabrinjavajuće brojne nekolicine mozgova ljudskog porekla, osveštana voda iz crkveno-javnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“, čime su građani ovog tihog, mirnog i nadasve pravoslavnog panonskog utvrđenja, ali, pokazaće se kasnije, i čeljad iz daleko širih geografskih okvira, po drugi put u dve godine počašćeni privilegijom da im iz slavina, vodokotlića i šmrkova za pranje ulica teče zdravlje, sreća, čist ten, zagarantovana potencija i sve ono što se ne može kupiti prosečnom platom od šezdeset hiljada dinara, koliko, prema zvaničnim statistikama, zarađuju stanovnici ove egzotične kulturno-turističke destinacije poznate po švargli, kavurmi i dva plastična klozeta podno spomenika žrtvama fašističke racije. Akciji su prisustvovali rukovodeći organi od preduzeće, koji su smerno meditirali i po potrebi aplaudirali, novinari koji nisu imali cojones da se naglas cerekaju, jedan pop koji je vodu direk’no osvetio i izvesni Tomislav Bokan, savetnik direktora i vlasnik političko-šibicarske firme Dinara-Drina-Dunav, a koji se onomad proslavio i na velika vrata ušao u svet politike humanitarnim projektom plaćanja po dve crvene mentalno-moralnoj sirotinji kako bi se ista na prethodnim izborima pravila da zna ko je pomenuti Bokan i glasala za njegovu partiju, to jest Romsku demokratsku stranku, sačinjenu od dva Roma, narečenog Tomislava i njegove uže i šire familije za koje bi se eventualno moglo pretpostaviti da su negde između neolita i paleolita i sami bili Romi, ili bar da su s Romima živeli u dobrosusedskim odnosima u tadašnjoj SAO Krajini. U isto vreme, u istom gradu i sa istim osvećivačkim ciljem, jedan drugi pop jahao je cisternu ispred Saborne crkve, ali je ovaj događaj ostao donekle u senci prvopomenutog pičvajza, budući da je, dakako, cisterna tek kap u moru spram sveukupne vodurine koja kola podzemnim i nadzemnim arterijama grada. Stoga se ni ja, ovom prilikom, neću baviti popom koji jaše na cisterni, već ću pokušati da se skoncentrišem na pontencijalna blagougođa i psiho-somatske benefite od delatnosti onog prvorečenog popa i njegovog dinaroidnog saradnika čija je duša vižljastog i neuhranjenog Roma ironijom sudbine privremeno zatočena u telu od tovar i kusur žive vage ruske proizvodnje, a koji su zajedničkim snagama, uz pomoć nekoliko partijsko-fizičkih pečalbara, plastične kace, inače praktične za kišeljenje kupusa ili držanje džibre, najpre napunili običnom vodom iz domaće radinosti, a potom iz njih, verovali ili ne, u podzemne tokove izvrnuli tekućinu koja je, ni manje ni više, do sveta i samim tim lekovita, a kako je to primetio i narečeni savetnik božanskom rukom izvajan od zemljano-vodenih elemenata Dinare, Drine i Dunava, te zbućkan u paradigmu novosadskog javno-političkog funkcionera.

Foto: jewishcurrents.orgmojsije

Elem, više no poznat je podatak da Novi Sad, uprkos činjenici da, prema tvrdnjama nekih naučnika, živimo u 21. veku, još uvek nema prečistač otpadnih voda, te da sva govna koja proizvede oko tri stotine hiljada ovdašnjih domorodaca, dođoša, prođoša i inih seratora, uglavnom u komadu završavaju u lepom, plavom Dunavu. Nije teško pretpostaviti da je sudbinu govana, avaj, podelila i sveta voda novosadska, te da je tako neprečišćena skrljana u Kanalizaciju, mlađu Vodovodovu sestru, putem koje je, ko i ona govna, završila u Dunavu, tamo podno montažno-demontažnog Žeželja, devojačko Boško Perošević, tačno na onom mestu gde iskusni ribolovci iz fekalija i bolničkog otpada vade kancerogenu ribu i njom hrane neke buduće mutante sa savetničko-direktorskim ambicijama. E, sad! Uprkos verovanju koje je duboko uvreženo među članovima Bokanove partije, a koje veli da Dunav teče do Beške i tamo misteriozno ponire, izvesna nauka sumnjivog imena „geografija“, kao i plaćenički Google-ovi snimci sa srpskih nebesa, drsko tvrde da ova govnjiva reka piči skroz do Beograda, pa još dalje, kroz neke pičke materine, gradove i hidroelektrane, sve do nekakve ogromne rupetine, u narodu poznate kao Crno more. Inače, ovo more na slikama nije skroz crno, nego samo onako, tek-tek, a što se crnim zove znaju samo Bog, Oliver Mandić, Nebo i eventualno Bokan. Na to more, a opet prema tvrdnjama pomenute nauke koja je od pamtiveka u klimavim odnosima sa bogovima, popovima i crkvama, izlazi nekoliko srpskih zemalja, krštenih sa Bugarska, Rumunija, Turska, Ukrajina, Rusija i možda još neke, da ne mozgam sad, sve je to isto. I sad ja nešto razmišljam: ukoliko Dunav stvarno, suprotno verovanjima Bokanovih sledbenika, piči do tog mora crnog, to bi značilo da se s njim u narečenu rupetinu bezdanu ulivaju i sva neprečišćena govna novosadska, pomešana sa blagotvornom i čudotvornom vodom ovdašnjom, osveštanom od strane zvaničnog popa sa sertifikatom. E! Tek ovde, zapravo počinje priča, što je prilično bezveze, jer za koju rečenicu treba da se završi, ukoliko ne računa na smrt čitaoca. Kako god. Svi ovdašnji mediji, tradicionalno-nezavisno uroćeni protiv vladajuće garniture, kojoj (jebem te, živote) pripada i Tomislav Bokan, prećutali su činjenicu da će pomenuta rukoosveštana voda novosadska (a tu se ne misli na ono što popovi zovu rukoblud) završiti u rečenom moru, među svim onim Srbima različitih vera i nacija. Budući da je ova istina, kako već rekoh, u medijima prećutana, meni ne preostaje ništa drugo, do da je izmislim. To dalje implicira, kako bi rekao detektiv Kokni Kol, jednu sledeću, takođe prećutanu istinu, koja veli kako na obalama Crnog mora već uveliko u redovima stoje Bugari, Rumuni, Turci i ostala gamad, držeći na rukama svoje neizlečivo bolesne i čekajući kontingent svetih novosadskih govana u koje će ih potopiti i, dakako, izlečiti. Rusi su, kao i uvek, u svojoj ekstravaganciji otišli korak dalje, te počeli masovno da raskopavaju groblja i da u more bacaju svoje mrtve, čvrsto uvereni da će im uskoro mrtvi živi isplivati, eventualno malo gladni i ozebli, ako su baš davno umrli. Evo, kažu, za koji dan. Samo da im se Dunav od Novog Sada dokotrlja. Teško je proceniti kada će se to tačno desiti, jerbo Google kaže da je u nekim delovima dunavskog toka brdovito, pa je logično da, kad je uzbrdo, i sam Dunav teče sporije. U svakom slučaju, biće. Živ nisam da dočekam. Aj’ uzdravlje. Amin.

Advertisements
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

2 Responses to Osveštavanje mozga, ili kako je novosadski „Vodovod“ izlečio Bugare

  1. aleksandranm says:

    ustvari si ga opasno cepnuo

  2. rankaranka says:

    Rece Andric
    Dodje vreme
    kada pametan zacuti
    budala progovori
    a fukara se obogati

    Dugacak pozdrav iz NS u NS

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s