Uspavanka

Jesen mi se u očima naborala

Ko kakva senilna starica odbegla od kuće

Ali mi još uvek iz prstiju šapuće

Jedno kasno leto

I pesme mi

Kišovite

O suncima pevaju

 

Istina je:

Ja sam menjao vasione

Za kap muzike iz nekih zaboravljenih očiju

I u vatrenu sam kočiju

Svoje pobesnele demone

Upregao ko pse

Da me kroz vekove nose

Da mi jablanovi oduševljeno skandiraju

Da se preda mnom klanjaju ptice

Da mi sviraju oronule ulice

O jednoj udatoj ženi

Koja je navodno u meni

Tek pevati naučila

I u jednom mi ludilu

Buljuk dece naručila

Ko da su deca

Kakvi krvavi potoci

Što se tek tako

Jutrom uz noćašnju rakiju daju ispovraćati

Ja decu ne umem rađati

Umem tek vasione

Pa ih onda

Na tone

Menjati za džep klikera

Ili za ogrizak smeha

Što kao simfonija raste

Na jednim crvenim usnama

Sa južnjačkim naglaskom

I iz nekoliko mladeža

Recimo šest

Na nekim leđima svilenim

Umem roditi epohalnu vest

Da se u jednu ranu zoru

Po lokalnom vremenu

Nepovratno zapalilo

Gomila svetova budućih

U ovom zgužvanom temenu

 

Istina je:

Uvek sam sebično živeo

Samo u svom stomaku

Nekad sam kolevku

Češće raku

U njemu sebi dubio

I uvek

Pomalo demode

Ljubio mrtve pesnike

Na koje

Kažu

Ličim

A ja se ne branim ničim

Jer nemam razloga da se branim

Jer nisam od krivice svetove pravio

Niti se mimo svoje volje davio

U rekama i rečima

Ja sam umetnost umiranja

Doveo do vrhunca

I često pljunem na one

Koji se prazni i slepi i gluvi

Smrtima mojim dive

Verujući da od njih

I sami umeju da žive

Ko da je umiranje nešto

Što se tek tako porađa

 

Istina je:

Izgubljen sam i zbunjen

I često ujutro plačem

Ne marim za rupe na čarapama

I nemam zdravstvenu knjižicu

A drugačije ne umem

Nego da budem zbunjen

I da ne posecam mačem

Svojim bolestima glave

Ja ništa svoje ne ubijam

Pogotovo ne bolesti

I volim da ih zalivam

Da veće od mene porastu

Da u tišini i mraku

Čekam dan kakav raspevan

Neizlečivo bolestan

Kad će me moje bolesti

U slast pojesti

Uz koru vrućeg hleba

Umočenog u nebo

 

Da taj dan recimo bude

U neku jesen sličnu ovoj

Što mi se u pupku naborala

Ko kakva senilna starica odbegla od kuće

A ja da

Recimo

Pravim

Svetove prošle i buduće

Sve od muzike sašivene

I čiste

I umivene

Mojim oznojanim dlanovima

 

I da nasmejan

Poslednji put

Sebično vazduh udahnem

Otvorenih očiju

U jednom takvom svetu

Razmišljajući usput

O glupostima

O klikerima

O nekoj zdravstvenoj knjižici

O jednom kasnom letu

 

***

 

Dajte mi te ruke staklene,

Gospođo Bajko,

Da od njih ispletem sva ona nedostajanja,

Što vam pod noktima rastu,

Da vas ugrejem i nasmejem,

Kad mi vas neki muževi,

I januari neki

Ko porez na nebo naplate,

Snegove da mi preoru,

Da mi vas nikad ne vrate.

 

Znate li, gospođo:

Ja bih sve svoje klikere,

I sva bih detinjstva dao,

Kada bih sada znao

Da sam vas nepovratno ukrao?

Da mi smrt kraj vas umre,

Ne bi mi bilo žao.

Eto, tako vas volim,

I tako sebe bolim,

U ovaj jesenji dan.

 

I tako vam u usnu crvenu ljubim

Vaš južnjački akcenat,

I nedostatak padeža,

I onih šest mladeža

Na leđima,

Na tom heliodromu usred betona

Na koji nikada nisam sleteo.

Ja, seljačina vaša.

A svetove sam preleteo,

Maslačak da vam uberem.

 

Setite me se, gospođo,

Kad budu snegovi vejali,

Kad nas januar pokosi,

Ko da nas bilo nije,

I kad vas budu grejali

Neki dlanovi tuđi,

Kad vam na vrata pokucaju,

A vi kažete:

„Uđi!“,

Ko što se govori spremačici

Posle godišnjeg odmora.

A očekujete mene,

Da vam ne uvene

Ona mrva leta,

Kasnog i strasnog.

 

Sanjajte beskraj, gospođo,

Krišom, da niko ne čuje.

Eto tako vas volim,

Baš kao i vi mene:

Krišom, kroz beskraj, pod kišom.

I pod šeširom mojim,

Zauvek da nas greje.

Sneg?

Pustite ga, nek veje.

To mu je zanat, gospođo.

Ovde smo svetove da rađamo.

I da ih grudvama gađamo,

Da nas do kostiju bole.

Tako se bajke vole.

Eto, to sam vam hteo reći.

I pobeći.

 

***

 

Samo još ovo, gospođo,

Gospođo Bajko,

Tako sam vas krstio,

Ne bih li iz vas tom bajalicom rasprstio

Ove prste trapave svoje,

Što ničega se ne boje,

Osim da VAS ne izgube.

I ne bih li sebe ubedio da sam Vas samo sanjao.

 

Znate li, gospođo, da sam od jutros ganjao

Čergu demona plamtećih, što su na Vas mirisali,

I Vašim smehom disali?

A smehu Vašem ni traga.

Znate li, gospođo draga,

Kako demoni crkavaju?

Ko sva porodilišta sveta

puna nepodojenih beba,

Kojima samo treba

Kap mleka, mrva neba,

I kora suvog hleba

Sa Vaših crvenih usana.

 

Znate, gospođo,

Mene su juče žandarmi tukli,

Bubrege mi čizmama prebrojavali,

Iz kafane me izvukli

I u ćeliji me uspavali,

Iz glave da mi Vas izbace.

 

Znate li, gospođo,

Kako žandarmske čizme sviraju,

Kad tako netalentovano prebiraju

Po rebrima jednog neuspelog pesnika

Koji još nije stigao ni pokojan da bude?

Znate li kako se trude,

Kako nemaštovito se trude,

Smrt da mi u venama zakolju?

A napolju je toplo,

I sunčano je napolju,

Kao što obično i biva

Kad se smrt jedna velika,

Jedna pesnička „ubiva“,

Tako žandarmi kažu.

 

I ne lažu.

Ubijaju i kolju,

I po rebrima prebiraju,

Dok čizmama mi sviraju

Svoj dugo očekivan dan,

Dan u kome moj san

Zaklan i silovan spava.

 

Gospođo,

Znate li koliko plavokosih dečaka

U dnu ovog bezdanog stomaka

Za vama noćas plače?

I koliko pesnika pijanih

Onim čizmama urla:

„Drugarice baletanke, zar ne umete jače?“

 

Prošla je ponoć, gospođo.

Pretpostavljam da sanjate.

Neke demone svoje već uveliko ganjate.

Možda liče na mene,

Možda na mene ne liče.

Možda vam pričaju priče

O nekom dobrom meni,

Kako, recimo, nekoj svilenoj ženi,

Što neodoljivo na vas podseća,

Noćas na uvo pevam

Sva svoja mrtva proleća.

uspavanka

 

 

Advertisements
This entry was posted in Prazan papir, Uncategorized. Bookmark the permalink.

2 Responses to Uspavanka

  1. Pixel says:

    Neverovatno. Sedi 5.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s