Category Archives: Puna linija

“Puna linija” je zbirka priča iz 2012. godine, nagrađena Godišnjom nagradom Književnog kluba Kraljevo. Neke od tih priča biće povremeno objavljivane i ovde, u istoimenoj kategoriji. Štampano izdanje knjige, iz razloga koji su kosmosu verovatno poznati, ne može se naći ni u jednoj knjižari ovozemaljskoj, ali se kompletna zbirka može preuzeti (kakav divan, politički korektan eufemizam za izanđao kapitalistički termin “kupiti”) preko linka http://www.e-knjige.org/dd-product/puna-linija/. Ko misli da je ovo zloupotreba prostora, brkata mu mama. Živeli i lepo čitali, hvala :)

Kratka istorija sna

U slabo osvetljenoj sobi, na malenom prozoru koji se otvara na dole i leži horizontalno pod samim plafonom, kao kakav staklen, proziran šank, stoje dve šolje tek skuvane kafe i, između njih, pepeljara, načinjena od poklopca za tegle, sa dve … Continue reading

Posted in Puna linija, Uncategorized | 2 Comments

Dnevnik o Crnjanskom

Opet sam se zaljubio u Crnjanskog. Od njega sam tugu nasledio. Jezik jablanova naučio. On mi je kiše u dane ulio. Cele noći oka sklopio nisam. Ne znam da li sam pokraden, ili sam, tek tako, prosuo sve što sam … Continue reading

Posted in Puna linija, Uncategorized | 4 Comments

Dnevnik o Crnjanskom

Opet sam se zaljubio u Crnjanskog. Od njega sam tugu nasledio. Jezik jablanova naučio. On mi je kiše u dane ulio. Cele noći oka sklopio nisam. Ne znam da li sam pokraden, ili sam, tek tako, prosuo sve što sam … Continue reading

Posted in Puna linija, Uncategorized | Leave a comment

Prozor

Kroz prozor moje nove sobe pruža se poprilično običan i posve siromašan pogled: jedan promrzao, ogoljen jablan, nekako neukusno i nebrižno zaboden u neravan travnjak prekriven prljavim gradskim snegom; nešto dalje, kratak isečak široke, sive ulice, sa svom onom bukom, … Continue reading

Posted in Puna linija | 2 Comments

Strana 212

(Po istinitom događaju iz izmišljenog života Orasija Oliveire) Doguraš tako do pola, proživiš, prosanjaš, proželiš, proplačeš, prosmeješ, možda preguraš pola, možda snu u snu samom buđenje nazireš, već slutiš rasplet, čudnovat i nepredvidljiv, ali ipak rasplet, već slutiš kraj, koji … Continue reading

Posted in Puna linija | Leave a comment

Nelagodnost u Vavilonu

Isprva je nisam primetio, isprva uglavnom ne primećujem, zapravo se može reći da uopšte jako retko išta i ikog primećujem, juče sam, recimo, usred grada upao u reku za koju bih se i danas zakleo da nikada tuda nije proticala, … Continue reading

Posted in Puna linija | Leave a comment

Roletna

„Šta se to desilo s ovim mirnim i dobrim ljudima? Jesu li pobjesnili od tuge?“  M. Selimović, Ostrvo   Na sučeljenim stranama prostranog trpezarijskog stola, dve prosede glave nevoljno miču vilicama. Ona tiho i nekako dostojanstveno, on nešto brže, otvorenih … Continue reading

Posted in Puna linija | 13 Comments