Author Archives: Duško Domanović

Olimpijada i Paraolimpijada – posesivnost autoritarnog mišljenja

Životna lekcija koju sam davnih dana naučio od svojih profesora, učitelja, velikih pisaca i mađioničara duha, svih onih koji su me svojim mišljenjem na mišljenje uspeli navesti i mišljenju privoleti, kaže, direktno ili između redova, da je nepripadanje jedna od … Continue reading

Posted in Taraba, Uncategorized | Leave a comment

Vesela pesma

Danas je poseban dan Danas je dan za odmor Još sat vremena posla Još dva kubika zemlje I već će srećan trčkarati Sa kesama u rukama Njegovi prozori danas Širom će biti otvoreni Na deset metara štrika Žena će širiti … Continue reading

Posted in Uncategorized, Veći od života | Leave a comment

Zemlja snova (drama u nedovršenom činu, nedočinka)

  Lica: Trojica Ta i Ta Četvrti Taj i Taj Novine Te i Te KafanaToj i Toj Letnja bašta, noć; Trojica Ta i Ta sede u Kafani Toj i Toj, jedu jagnjetinu, smireno, odsutno, kao što se jedu kokice; za … Continue reading

Posted in Uncategorized | Leave a comment

Morava (Branku Miljkoviću)

Zatrpali ti kosti žíve Sramotom Ženo moja I krv ti Svete moj Pakošću otrovali Da mržnju Kopilad naša topla Iz vatre rođena Sa tebe piju   U čaršave te najlonske Umotali Lešino moja rascvetala I janičari ti detinjstva Iz sise … Continue reading

Posted in Uncategorized | 3 Comments

Pariz, 18+ (I)

“Bon jour, monsieur, imate li parizer”, pitao sam proćelavog prodavca u jednoj pariskoj mesari na Rue de Rivoli. “Excusez-moi, monsieur?”, upitno me prodavac pogledao. “Parizer, znate valjda? Pileći, ćureći, teleći, svinjski, golubiji, đački. Čuvena srpska salama, služi se tradicionalno na … Continue reading

Posted in Pariz 18+, Uncategorized | 2 Comments

Kratka istorija sna

U slabo osvetljenoj sobi, na malenom prozoru koji se otvara na dole i leži horizontalno pod samim plafonom, kao kakav staklen, proziran šank, stoje dve šolje tek skuvane kafe i, između njih, pepeljara, načinjena od poklopca za tegle, sa dve … Continue reading

Posted in Puna linija, Uncategorized | 2 Comments

Pismo Selimiru Raduloviću, upravniku Biblioteke Matice srpske

Gospodine Raduloviću, upravniče Biblioteke Matice srpske, Čuh danas od drugara jednog, pouzdanog, da ste nekako pročitali ono kad sam po fejsbucima za vas rekao da ste govno korumpirano, da ste me odjebali za posao pod izgovorom da vam je zapošljavanje … Continue reading

Posted in Uncategorized | 1 Comment