Author Archives: Duško Domanović

Morava (Branku Miljkoviću)

Zatrpali ti kosti žíve Sramotom Ženo moja I krv ti Svete moj Pakošću otrovali Da mržnju Kopilad naša topla Iz vatre rođena Sa tebe piju   U čaršave te najlonske Umotali Lešino moja rascvetala I janičari ti detinjstva Iz sise … Continue reading

Posted in Uncategorized | 3 Comments

Pariz, 18+ (I)

“Bon jour, monsieur, imate li parizer”, pitao sam proćelavog prodavca u jednoj pariskoj mesari na Rue de Rivoli. “Excusez-moi, monsieur?”, upitno me prodavac pogledao. “Parizer, znate valjda? Pileći, ćureći, teleći, svinjski, golubiji, đački. Čuvena srpska salama, služi se tradicionalno na … Continue reading

Posted in Pariz 18+, Uncategorized | 2 Comments

Kratka istorija sna

U slabo osvetljenoj sobi, na malenom prozoru koji se otvara na dole i leži horizontalno pod samim plafonom, kao kakav staklen, proziran šank, stoje dve šolje tek skuvane kafe i, između njih, pepeljara, načinjena od poklopca za tegle, sa dve … Continue reading

Posted in Puna linija, Uncategorized | 2 Comments

Pismo Selimiru Raduloviću, upravniku Biblioteke Matice srpske

Gospodine Raduloviću, upravniče Biblioteke Matice srpske, Čuh danas od drugara jednog, pouzdanog, da ste nekako pročitali ono kad sam po fejsbucima za vas rekao da ste govno korumpirano, da ste me odjebali za posao pod izgovorom da vam je zapošljavanje … Continue reading

Posted in Uncategorized | 1 Comment

Osamdeset, i kusur

U ulici u kojoj trenutno obitavam, dijagonalno od „moje“ zgrade, dvadesetak metara ulevo, svakoga dana, kad je dan sunčan, od prepodneva pa do samog predvečerja, pred prizemnom kućom, verovatno svojom, pod brojem četrdeset, jednom od retkih preživelih u nedugom redu … Continue reading

Posted in Uncategorized | 2 Comments

Uskršnja poslanica (ljudska pesma)

San si sanjao, čoveče Da bos po vodi hodaš Jer nisi smeo da priznaš Da sanjaš dok hodaš po vodi   Odveć si mali i uplašen U noge svoje da veruješ A kako ćeš u Život Tako od sebe prezren? … Continue reading

Posted in Uncategorized | Leave a comment

ŽABA NIJE KUVANA, ili: ZAŠTO ŠETAM?

Sećam se samog osvita pokvarenih i podmuklih devedesetih, kada je, u neko nedeljno popodne, na TV-u išao spot sačinjen od snimaka početaka zvaničnog i krvavog razbijanja države kojoj sam položio pionirsku zakletvu, spot praćen pesmom „Hej, Jugosloveni, nek se čuje … Continue reading

Posted in Taraba, Uncategorized | 2 Comments