Category Archives: Prazan papir

A, B, C, D avioni

„Cigla“, rekao je majstor, zagledan u vaser-vagu, omamljenije no što se gleda u voljenog pokojnika u sanduku, ili u usporen snimak penala Darka Pančeva. Klečao je na betonu, dok mu je iz pantalona virila komadina dlakavog dupeta. Bio sam tek … Continue reading

Posted in Prazan papir, Uncategorized | Leave a comment

Uspavanka

Jesen mi se u očima naborala Ko kakva senilna starica odbegla od kuće Ali mi još uvek iz prstiju šapuće Jedno kasno leto I pesme mi Kišovite O suncima pevaju   Istina je: Ja sam menjao vasione Za kap muzike … Continue reading

Posted in Prazan papir, Uncategorized | 2 Comments

Mi, deca s Koridora 10 (odlomak)

Bilo je 09:39, kada sam otvorio oči i pogledom nekako uspeo da nanišanim sat na telefonu, iako je kroz prozor više ličilo na sumrak nego na jutro, makar i ovo moje, okasnelo. Musav i pokisao, dan se jedva teturao kroz … Continue reading

Posted in Prazan papir, Uncategorized | 1 Comment

Priče iz komšiluka (1)

Ukoliko je nož polegnut na ravnu površinu, tako da mu je sečivo okrenuto na gore, onda je sasvim sigurno da će se u doglednom vremenu, u domu onoga ko je nož tako ostavio, dogoditi makar ozbiljna svađa, ako ne i … Continue reading

Posted in Prazan papir, Uncategorized | 2 Comments

Dvojka, gore, desno

Dok sam, negde ’99, na prvoj ili drugoj godini studija, živeo u Petrovaradinu, na okretnici „trojke“ i „devetke“, kod druga Mileta, kom sam, mnogo godina kasnije, njegovom greškom a na moje zadovoljstvo, postao venčani kum, elem, velim, tada sam gotovo … Continue reading

Posted in Prazan papir, Uncategorized | 6 Comments

O jednoj zdravstvenoj knjižici, i srodne, jesenje teme

Jesen mi se u očima naborala Ko kakva senilna starica odbegla od kuće Ali mi još uvek iz prstiju šapuće Jedno kasno leto I pesme mi Kišovite O suncima pevaju Istina je: Ja sam menjao vasione Za kap muzike iz … Continue reading

Posted in Prazan papir, Uncategorized | 2 Comments

Ljubomorna priča

Ponekad, kad kraj Morave sedim, ko danas što sam sedeo, razmišljam o svim tim silnim kilometrima što ih je preplivala, što ih je pod sobom povaljala, dok je do mene, najzad, stigla; o svakom kamenu o koji se očešala, o … Continue reading

Posted in Prazan papir, Uncategorized | Leave a comment