Category Archives: Prazan papir

Priče iz komšiluka (1)

Ukoliko je nož polegnut na ravnu površinu, tako da mu je sečivo okrenuto na gore, onda je sasvim sigurno da će se u doglednom vremenu, u domu onoga ko je nož tako ostavio, dogoditi makar ozbiljna svađa, ako ne i … Continue reading

Posted in Prazan papir, Uncategorized | 2 Comments

Dvojka, gore, desno

Dok sam, negde ’99, na prvoj ili drugoj godini studija, živeo u Petrovaradinu, na okretnici „trojke“ i „devetke“, kod druga Mileta, kom sam, mnogo godina kasnije, njegovom greškom a na moje zadovoljstvo, postao venčani kum, elem, velim, tada sam gotovo … Continue reading

Posted in Prazan papir, Uncategorized | 6 Comments

O jednoj zdravstvenoj knjižici, i srodne, jesenje teme

Jesen mi se u očima naborala Ko kakva senilna starica odbegla od kuće Ali mi još uvek iz prstiju šapuće Jedno kasno leto I pesme mi Kišovite O suncima pevaju Istina je: Ja sam menjao vasione Za kap muzike iz … Continue reading

Posted in Prazan papir, Uncategorized | 2 Comments

Ljubomorna priča

Ponekad, kad kraj Morave sedim, ko danas što sam sedeo, razmišljam o svim tim silnim kilometrima što ih je preplivala, što ih je pod sobom povaljala, dok je do mene, najzad, stigla; o svakom kamenu o koji se očešala, o … Continue reading

Posted in Prazan papir, Uncategorized | Leave a comment

Erne Nemeček, jedno (pod)sećanje

Ferenc Molnar, „Dečaci Pavlove ulice“. Knjiga uz koju sam, ili mi se sada bar tako čini, naučio da plačem. Na nekom dalekom, uglavnom zaboravljenom letnjem raspustu, u spavaćoj sobi mojih roditelja. Sećam se da su do kasno u noć zbog … Continue reading

Posted in Prazan papir, Uncategorized | 2 Comments

Četiri godišnja doba

Jutros mi je, dok sam prelazio most, jedna ptica na rame sletela. Kaže da me poznaje, mada joj ne verujem. Mislim da mi se dodvorava. Sigurno je odnekud već čula. Mora biti da je televizija izveštavala. Od televizije se danas … Continue reading

Posted in Prazan papir | 3 Comments

U poseti stricu

Koliko god pokušavao da u sećanju oživim taj trenutak, taj sekund, taj čas, jednostavno ne uspevam. Taj dan ili taj vek, taj prelom u kičmi vremena kada me osvojilo neizlečivo osećanje da više nemam kuću, da više nemam odakle da … Continue reading

Posted in Prazan papir | Leave a comment