Category Archives: Prazan papir

Uspavanka

Jesen mi se u očima naborala Ko kakva senilna starica odbegla od kuće Ali mi još uvek iz prstiju šapuće Jedno kasno leto I pesme mi Kišovite O suncima pevaju   Istina je: Ja sam menjao vasione Za kap muzike … Continue reading

Posted in Prazan papir, Uncategorized | 2 Comments

Mi, deca s Koridora 10 (odlomak)

Bilo je 09:39, kada sam otvorio oči i pogledom nekako uspeo da nanišanim sat na telefonu, iako je kroz prozor više ličilo na sumrak nego na jutro, makar i ovo moje, okasnelo. Musav i pokisao, dan se jedva teturao kroz … Continue reading

Posted in Prazan papir, Uncategorized | 1 Comment

Priče iz komšiluka (1)

Ukoliko je nož polegnut na ravnu površinu, tako da mu je sečivo okrenuto na gore, onda je sasvim sigurno da će se u doglednom vremenu, u domu onoga ko je nož tako ostavio, dogoditi makar ozbiljna svađa, ako ne i … Continue reading

Posted in Prazan papir, Uncategorized | 2 Comments

Dvojka, gore, desno

Dok sam, negde ’99, na prvoj ili drugoj godini studija, živeo u Petrovaradinu, na okretnici „trojke“ i „devetke“, kod druga Mileta, kom sam, mnogo godina kasnije, njegovom greškom a na moje zadovoljstvo, postao venčani kum, elem, velim, tada sam gotovo … Continue reading

Posted in Prazan papir, Uncategorized | 6 Comments

O jednoj zdravstvenoj knjižici, i srodne, jesenje teme

Jesen mi se u očima naborala Ko kakva senilna starica odbegla od kuće Ali mi još uvek iz prstiju šapuće Jedno kasno leto I pesme mi Kišovite O suncima pevaju Istina je: Ja sam menjao vasione Za kap muzike iz … Continue reading

Posted in Prazan papir, Uncategorized | 2 Comments

Ljubomorna priča

Ponekad, kad kraj Morave sedim, ko danas što sam sedeo, razmišljam o svim tim silnim kilometrima što ih je preplivala, što ih je pod sobom povaljala, dok je do mene, najzad, stigla; o svakom kamenu o koji se očešala, o … Continue reading

Posted in Prazan papir, Uncategorized | Leave a comment

Erne Nemeček, jedno (pod)sećanje

Ferenc Molnar, „Dečaci Pavlove ulice“. Knjiga uz koju sam, ili mi se sada bar tako čini, naučio da plačem. Na nekom dalekom, uglavnom zaboravljenom letnjem raspustu, u spavaćoj sobi mojih roditelja. Sećam se da su do kasno u noć zbog … Continue reading

Posted in Prazan papir, Uncategorized | 2 Comments